Feldenkrajs na srpskom

FELDENKRAJS METODAza finiji nivo kontrole naših pokreta

 


O Mojsiju Feldenkrajsu

Sportista, naucnik, iztrazvac. Rodjen u Belorusiji 1904. godine, emigrirao je u Izrael 1918. godine. Kao stipendista Karnegi Fondacije završio mehanicki i elektro-inzinjering u Parizu gde je i doktorirao fiziku. Do II svet. rata radio je u laboratoriji Joliot-Curie. U tom periodu upoznaje Jigoro Kano, osnivaca judo-a, i kao njegov ucenik osvaja evropsko prvenstvo. Osnivac je Club Judo de France koji danas okuplja oko 30.000 clanova.

Odbivši operaciju koju su mu lekari preporucili kao jedino nacin izlecenja stare povrede koju je sebi naneo igrajuci fudbal, odlucio je da sam razvije nacin lecenja – kroz pokret. Shvatio je da taj bol nije uzrokovan samo povredom vec celokupnim nacinom kretanja i drzanja. Lezeci u bolnickom krevetu, proucavao je proces kretanja noge izuzetno neznim, sporim i malim pokretima. Primetio je da što manje napora ulaze u pokret – to tacnije oseca koji se mišic(i) aktivira(ju), i kako, da bi cinio taj pokret.

Što je više paznje usmeravao na kinestetske utiske specificnog dela tela, to je opuštenost mišica bila veca, te je ove delove bolje osecao. Mišicima istegnutima ovim neurološkim procesom (cije je izvor u mozgu) više nije bila potrebna sila, vec su se jednostavno sami izduzivali. Mišici su radili ne samo suptilnije nego mocnije i efikasnije. Primenom svog otkrica na ceo skeletni sklop otklanjao je nepotrebne napore i grceve, nakon cega je Moše Feldenkrajs opet prohodao i nastavio razvijanje metoda koji danas nosi njegovo ime. Iza Moše Feldenkrajsa (1904-1984) ostalo je oko 300 ljudi upuceno u njegov metod, i do danas je registrovano oko 4.000 profesora Feldenkrajs metode u svetu.

O Feldenkrajsov metodu

Svrha ove discipline je da poboljša kvalitet pokreta, i kroz to, kvalitet mišljenja i na kraju kvalitet zivota. Moše Feldenkrajs je voleo da kaze: ‘Ako znate šta radite, mozete raditi šta hocete’. Da, to je ocigledno ali, koji poseban znacaj mozemo otkriti u ovim recima? Kako da znamo šta radimo? Ako mislimo da vec znamo šta radimo, onda necemo tragati dalje. Medjutim, ako smo shvatili da što bolje osecamo šta radimo, to više znamo šta radimo, onda imamo smer kojim mozemo raditi…

Sledeca stvar: što je manja tenzija u mišicima to ih bolje osecamo. Ako stavimo CD na dlan pa na njega još jedan, vrlo je verovatno da cemo osetiti razliku u tezini. Ali ako drzimo pet velikih knjiga na dlanu upravo zbog tenzije necemo osetiti razliku kad stavimo CD. Utvrdjen je da odnos kolicine kontrakcije (napora) i osetljivosti mišica iznosi 40:1. To jest, ako u ruci drzimo predmet tezine 40 grama ili više i pritom dodamo tezinu manju od jednog grama, promenu u tezini necemo osetiti. Uzevši u obzir ovu cinjenicu Feldenkrajs metoda reprogramira pokret u mozgu kroz suptilnije i neznije kretnje.

Treca stvar: što je skelet u prirodnijoj poziciji ili stavu to mišici imaju više prostora za opuštanje. Dok stojimo, kontrakcije mišica bice manja ukoliko sila gravitacije više deluje kroz kosti. Ovako slobodniji mišici lakše stvaraju pokret. Ali nazalost mi retko obrazujemo pokret na ovako slobodan nacin.

Poneki ljudi koji osecaju tu ‘neslobodu’ mišica veruju da proces evolucije nije završen kada je ljudski skelet u pitanju, to jest da coveciji stojeci stav nije dostigao potpunu vertikalu te da ovakvu situaciju covek ne moze da poboljša. Kroz Feldenkrajs pruza se prilika za otkrice da taj neudoban osecaj nije zbog nezavršenog formiranja skeleta nego zbog konstantnog grcenja mišica. Ovakav grc moze stvoriti osecaj stapanja mišica s kosti. Moguce je opustiti karlicne i druge mišice te naci ‘pravi’ vertikalan polozaj tj onaj koji je naše pravo nasledstvo.

Takodje je moguce ostvariti novu telesnu organizaciju, bolji i kvalitetniji nacin kretanja.

U zavisnosti koliko shvatamo sofisticiranost ljudskog tela, toliko mozemo poboljšati njegovo kretanje.

Kroz Feldenkrajs metodu mozemo otkriti kako smo do sada nesvesno ogranicavali sebi pokret, i da se uputimo u proces gde motorni korteks kroz bogatije dobijenu kinestetsku informaciju (od nervi i mišici), bolje ovladava kako mi cinimo, kako se izrazavamo u ovom svetu.

Forma ovladavanja Feldenkrajsom

Feldenkrajs metod se praktikuje na dva nacina: individualni tretmani tzv. Funkcionalna Integracija (FI) i grupni casovi – Svesnost Kroz Pokret (SKP). U SKP-u polaznik usmerava svoju paznju na serije malih pokreta koje profesor od njega trazi, dok u FI profesor rukama vodi ucenika kroz slicne pokrete.

SKP  u praksi izgleda ovako: lezeci na ledjima opuštenih mišica, pravimo mali i jednostavan pokret, usmeravajuci paznju na deo tela koji cini kretanje, potom na deo pored, zatim na deo još dalje od pokreta itd. Rezonanca ovog pokreta oseca se kroz celu strukturu skeleta. Kad na ovaj nacin osvestimo svaki miši? na telu, dozivecemo izuzetno duboku relaksaciju i ekvilibrijaciju mišicnog tonusa što nam pruza priliku za lakši, efikasniji i mocniji pokret.

U FI, svojim rukama profesor prati stanje u kom se polaznikovi mišici nalaze i kvalitet njegovog pokreta. Ovim vidom metode dragoceno profesorovo iskustvo brze se prenosi i moze izazvati znacajne rezultate u kratkom vremenskom periodu.

Ko moze imati korist od Feldenkrajs metode ?

- Muzicari, igraci, glumci i atlete koriste Feldenkrajs u lecenju bolova prouzrokovanih pokretom, ili jednostavno da preciznije ovladaju svojom delatnošcu.
- Ljudima koji se oporavljuju od povreda, šloga, išiatikusa, bolova u ledjima, skolioze itd, Feldenkrajs cesto pruza više pozitivnih rezultata nego tradicionalna fizioterapija.
- Onima sa bolestima koje onemogucavaju pokrete kao multipla skleroza, cerebralna paraliza, emfazima, rak, isl, Feldenkrajs ne le?i bolest nego pruza kvatlitetnije pokrete, smanjuje bolove, i regeneriše izgubljene funkcije pokreta.
- Ljudi koji jednostavno zele da bolje rade šta god radili u zivotu.

Alan Frejzer

Poslednjih deset godina nakon što je na Hawaiima diplomirao 1992. godine kod Dr. Djeri Karzen, pijanista Alan Frejzer sluzio se principima Feldenkrajs metode da razvije nov pristup klavirskoj tehnici. Drugi semestar školske godine 2001-2002 obelezice serija seminara SKP na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu. Seminar je otvoren za sve studente na klavirski odsek. Ako ima mesto, studenti iz drugi odseci su isto dobri došli.

Alan Frejzer drzi redovni casovi SKP u Beograd  u Novom Sadu, i je dostupan i za FI u obe gradovi takodje. Zovete Zelko Jakovljavic (011) 453-138 za više informacija, ili Movement Associates, (064) 225-3205.

Srpski prevod : Vladimir VujovicE-mail Contact

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

*
*

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>